*** O љубави слатка, птичице безбрижна

Милета Јакшић (1869–1935)

***O љубави слатка, птичице безбрижна,Што си тако брзо раздвојила крилаИ минула тихо међу успомене,Оставила гнездо, што си некад свила

У грудима мојим? Одзвонише песме,Твоја медна песма ту се не разлежеДа ме надом крепи за ведрије дане —Самоћа ме троши а сумња ме стеже.

Остах као борић у шумици голој,Што га север ломи, повија и тресеГранчице му крши, док пусто гнезданце,Где је некад славуј пево, не разнесе.