Вече на трави

Још нећу селу са места овогаГде шапће врба, мири густа траваИ трепти дах од оближњег језерца —Чаробна сила ту ме задржава.

Мирише вече, звездице се пале,Вечерњи звуци из села се чују,Последњи одјек тегобнога дана,С песмицом сетном звонцад одјекују.

Около мене дрема поље равно,Осећам трепет од нотњег лептирка,Ћућори шева у травном ноћишту,Певају попци, поче ноћна свирка.

И гле, уз шапат мирисног ветрића,На тихи вали невидљиве рекеЈа брзо пловим заклопивши очиКроз тиха поља, крајеве далеке.

Душу ми љуља радост непозната,Звезде ме воде, и крај сјаја благаПолако стижем струјом воде брзеУ крај премили, до њезина прага.