Ком огањ срца

Милета Јакшић (1869–1935)

Ком огањ срцаПохара зима —Нек драгој иде,Ако је има,Нек срце сложиНа беле груди —Топло је гнездо,Дишу лабуди.Пољупци звонеДуша се тресе —Чувај срдашце,Растопиће се. —Ко драге нема,Зима га стеже,У празном срцуЗмија се леже,Туга му висиСа црних веђа̑,Реч пријатељскаУхо му вређа. —Том пехар некаСрце раскрави,Нек црну змијуВином удави.