Ноћ у пољу (Милета Јакшић)

Пењу се звезде на тамна небеса,Изгрева месец, крај мекога сјајаСија се даља, тихо се потресаТрава и класје од ноћног дисаја.

Поприште глухо где је живот врио,Лето̂ лептирак, цвркутала шеваОковала је ноћ и покој миоИ страсни шапат над њиме разлева.

Све мира нађе... тек се мени чини,Минуће поноћ и звезде ће заћи,Блиснуће светлост небу на висини,Али ја мира нећу никад наћи.

Прећи ћу миље кроз поља далекаСве о њој мислећ’ од скорог растанка,Сам с чежњом својом и тугом без лека —О, тиха ноћи без мира и санка!