Име

ИМЕ

Ваздан мислим и премишљам:Како ћу те, душо, звати?Хтео б' име понајлепшеСвојој драгој — теби дати.Да те зовем: срце моје,Ил': анђеле, душо, цвете,Или: сунце што ме греје,Ил': невино моје дете?

Једно б' име, а у њемуПуно дражи, пуно миља:Једно да те мази, тепа,Друго да те благосиља.Име, име од уздахаИл' од жеље што ме минеУ сутону вечерњемуКад преда мном лик твој сијне.

Али нашто кад пред тобомРечи ми се свагда смéле:Те ил' гледам око благо,Ил' ти љубим руке беле.Па кад сетан двору ходимКорим ово срце меко:„Шта јој и шта шапнут' хтедох,„А ни једне гле! не рекох".