На бадње вече

НА БАДЊЕ ВЕЧЕ

На гробљу снези прострти широм,А гроб твој застрт свечаним миром,Заходна светлост престала сјати —Ти тихо спаваш, о мила мати!Бриге и боли покрити гробом,Радост и жалост све лежи с тобом;Овде се свише сви твоји путиСвечаним миром пеп’о ти ћути.

Спавај ми, мајко, спавај ми ти’о!И твој је живот трновит био,Многа је суза и теби текла —А зашто? Мајко, ниси ми рекла.И мени крадом суза је пала,Моја је душа боле ти знала,Она је, мајко, дисала тобомИ онда и сад — над твојим гробом.

’Вамо у свету још сунце греје,Ал’ мојој души престало све је,Тамни јој часи ноћу и дању —Ни један зрачак не пада на њу.Срце још само тиња и гори —Сухо је дрво у зелен-гори;Лакше ми, лакше, кад могу статиКод твога грбпка и рећи: мати!

Тешка је, тешка борба у свету —Сломије стручак многоме цвету,Изрије понор на равној стази,Кад срећу љубиш, онда те згази.И мене, мене шинула давно,И сад ту стојим, дете кукавно,Бежећ’ од људских стрела убојни’И зовем сенке милих покојни’.