На Косову

Косово, Косово,Ти наш стари јаду!Сузне очи мојеПо теби гледаду.

На ту твоју мирну,Крваву долину,У колевку твоју,Голечку планину.

Нада мном се светлеЗвездице крваве,Као да и онеСузама се даве.

Блеђан месец гледаСа плавне висоте —Стрепи и он јоштеС негдашње страхоте.

Ал' и јесте билоПо теби кршаја,Јуначког мегдана,Витешког ношаја!

Још к'о гледам тамо,Среди чисте росе,Где се укошташкеДва јунака носе.

Рањенике чујемСа оних пољана,Где пиште од ђордеСтрахинића бана.

Па гле — овај цветак,Што румен извија,Рекао би' да сеИз крвце развија;

Да б' из крви мироПотомцима дало,У срцу јуначкомШто је мирисало.

И ружица оваСетнога је лика —Из рањених грудиКрвава поника.

Па јаким мирисомУгушљиво дише —На сваком јој листу:«Освети ме!» пише. —

Рекао би' јоште,У ономе жбунуСтрашноме јунакуЛомне кости труну.

Око њега растеБосиљато цвеће,Да га сузам' купа,Посестра долеће.

Бистар поток овајНегда крвав био,У лађане грудиТоплу крвцу слио;

Носио узмућенКршне буздоване,Поломљена копља,Ђорде покр'ане.

Ох! — из земље самеСладак мирис лети —Српски мученикаТо је ћивот свети.

Хај! — да ми је самоУ тај ћивот лећи,Та марио не би'Бити се и сећи!

Па кад се осветимНад крвници стари,Да ми гроба овдеБожанство подари.