Она

ОНА

На плаво је брдо сталаПа је цветак узабрала,Бисером га сјајним кити —Над њим поче сузе лити.

Шарен врт у долу цвао,А по њему румен пао,Из црквице песму, звоно,Вечерњи је лахор дон'о.

Слуша песму — Богу с' моли,Љуби цветак — сузе лије.А што плаче лепа душа?Јер њен анђ'о уз њу није.