Ох! ено је, гле је, гле је!

Милорад Поповић Шапчанин (1841–1895)

Ох! ено је, гле је, гле је!Како с' цери, како с' смеје!Ка' пупољак росан, рујанТако јој је осмех бујан.

Осмех бујан — очи плаве,Груди беле, мирисаве...Још да не знам срце њено,У грудима сакривено,Бих је вол'о, бих је, рекох —Ал' га знадем, па је волет'Нећу никад ни до века!