Срце ми је пуно

Милорад Поповић Шапчанин (1841–1895)

Срце ми је пуно— Ви мислите јада —Варате се, није —Среће изненада.

Синоћ доцкан билоКад ти, драги, прнем,Па кад би' код крчмеЈа ти мало сврнем.

Ту за столом седеМоја браћа стара,Невесела, тужнаК'о да се одмара.

Чим сам грун'о вратиТе жалости неста,Ома мени жедномНачинише места.

Лупали смо чаше,Певало се, пило,Све до зоре — даљеНе знам шта је било.

Само кад сам трезанСтрес'о дремеж гњилу,Видео сам да самНа Милчином крилу.

Те кад опет спазихЊено око црно,Опет сам се зан'о,Опет сам посрн'о.