Стари јади

СТАРИ ЈАДИ

Та на свету ништа лако,Борити се мора свако;Од Дунава па до НишаНигде мира ни ласниша.Садиш ружу, пелен роди;Нико ником да угоди!Од богова свак' би више —Све му мало досудише,А златника кад се тиче,И на самог Бога виче!Па опета хвал'те Бога!Није само тако сад:Тако вам је од Створења,То је стари, светски јад!

Док бејаше — јаој мука! —Кнез-Милоша чврста рука,„Не може се просто више"(Многе рђе завапише)„Шта се народ тиче мене,Дај другога, дај промене!"Дође други, дође трећи,Свима опет терет већи;Дође најзад „ново време"И гле! — нема шећерлеме.Па опета хвал'те Бога!Није само тако сад:Тако вам је од Створења,То је стари, светски јад!

Новинарска дође вика,И скупштина, и критика,Па многога, што се бесиДај кроз шаке па протреси!Штогод хоћеш, пиши, брате!Нећеш? — нико не тера те.Збори л' ти се? само станиНа улици, у механи,Збори много, збори вешто —И гле! — опет тешко нешто!Утеши се, хвали Бога!Није само тако сад:Тако вам је од Створења,То је стари, светски јад!

Све ће бити па и проћи,За јадом ће радост доћи;Дерт са мутне душе скини, —Ништа црно к'о што с' чини!Буди чио, добре воље!Данас добро, сутра боље!О златноме добу снивај,Ал' држ' овај па уживај!Тешко оном, кога неје —Срећан, кога сунце греје!И сви Богу захвалимоШто то није тако сад:То је тако од Створења,То је стари, светски јад!