Шта си ти?

ШТА СИ ТИ?

Ти си, душо, месечина тихаКроз поноћни што ме гледа мрак;Ти си зора, која на уранкуНа мој одар спушта румен зрак.

Ти си небо, које жељно гледамУ подмлађен кад изиђем дан;Ти си лахор што у лице пирнеКад у врту седим самохран.

Ти си сунце што ме вазда греје,Драга мис'о што ми даје мах;Ти чистота осећања мојих,Ја сам тело, ти у њему дах.

Та без тебе одавна би клон'оУ прсима овај виши свет,Ишчезли би виши идеали:Домовина, љубав, песма, цвет.