Љубичице. XXXV. Зашло сунце за врхунац

Милорад Поповић Шапчанин (1841–1895)

Зашло сунце за врхунацС румени облаци,А мирисна ноћ се спуштаЛагани кораци.

Нежно цвеће одахнулоПрижељкује, мири —Бела стада отералиЛагани пастири.

Лишће ћути па уживаКако роса сјаји,А ветрићак снуждио сеУ зелени гаји.

Само песма таласа сеИз далека луга —Девојчица ишчекујеЗаљубљена друга.