У ЛИСНАТОМ ЖБУНУ...

У ЛИСНАТОМ ЖБУНУ...

У лиснатом жбунуСетан славуј песме вије,А од песме осетљивеНојца врије.

Поносита ружаРазавија груди рујне...Од милоте не зна славујШто ће бујне?

Испеваће ваљдаИ душу до прве зоре —Та од миља умрети сеЛако море.

И ја пишем, певамБогодане ноћи сваке,Као мирис лете мојеПесме лаке.

И моја ће душаСа песмама да излети...Ал' са тебе слатко ми јеИ — умрети!